Када се сабијена опруга ослободи делује еластична сила која гура тело (коцку, лоптицу…) и тело се креће неком брзином. Том приликом је опруга односно сила еластичности опруге извршила рад над телом.
Значи, пошто деформисана опруга има способност да врши рад, она располаже одговарајућом енергијом.
Интензитет спољашње силе којом је опруга сабијена у граничном случају једнак је интензитету силе еластичности. Представља се истом формулом са супротним знаком:
Пошто сила нема константну вредност током целог пута рад се не може израчунати као производ силе и пређеног пута, већ треба узети средњу вредност силе. Пошто интензитет силе сразмеран растојању x (линеарна зависност), средња вредност је једнака аритметичкој средини.
Рад спољашње силе при сабијању односно истезању опруге (у описаном примеру – сабијање опруге):
При сабијању опруге рад еластичне силе је негативан, јер је смер њеног деловања супротан од смера померања тела (смера сабијања).
Ако сабијену опругу пустимо, сила еластичности помера тело и врши позитиван рад – смер деловања еластичне силе поклапа се са смером померања тела. Том приликом опруга се враћа у недеформисано (равнотежно) стање.
Пошто може да врши рад деформисана опруга располаже потенцијалном енергијом.
При преласку опруге из једног у друго деформисано стање рад еластичне силе једнак је промени (разлици) потенцијалних енергија у почетном и крајњем стању.
Додатак:
Потенцијална енергија гравитационе интеракције | Закон одржања енергије у механици |