Дијаграми прелаза
График зависности притиска од температуре за идеалан гас и за засићену пару:
Са графика се види да са порастом температуре брже повећава притисак засићене паре него притисак идеалног гаса.
Објашњење: Са повећањем температуре испаравање је интензивније, па се повећава концентрација паре. Значи, притисак паре расте зато што се повећава концентрација и средња брзина молекула, док се притисак идеалног гаса повећава само због повећавања брзине молекула.
Фазни дијаграм прелаза течност-гас:
Са графика се види при којим вредностима притиска и температуре супстанца егзистира у течном, а при којим у гасовитом стању и када истовремено постоје обе фазе. Тачке на кривој одговарају стању у коме истовремено постоје и течност и пара.
Испод криве су стања са вишим температурама и нижим притисцима. У тим стањима је већа унутрашња енергија супстанце, па је супстанца у разређеном стању. Значи, испод криве зависности притиска од температуре су стања која одговарају гасу (незасићеној пари). Изнад криве су стања у којима супстанца постоји као течност.
Прелаз супстанце из једног у друго стање врши се приликом загревања или хлађења. Прелаз из једног у друго стање је могућ и без промене температуре, ако се мења притисак. Супстанца може прелазити из течног у гасовито стање, без промене температуре, тако што се смањује притисак изнад течности. Док гас може прелазити у течност повећањем притиска.
Фазни дијаграм прелаза кристал-течност:
Тачке на кривој одговарају стању у коме истовремено постојање кристала и течности.
Супстанција у чврстом стању – стања изнад криве зависности притиска од температуре (на нижим температурама и вишим притисцима).
Супстанција у течном стању – стања испод криве зависности притиска од температуре (на вишим температурама и нижим притисцима).
Неке супстанције имају већу густину у течном него у чврстом стању (пример: вода има већу густину од леда). Фазни дијаграм за такве супстаније може да се прикаже у следећем облику:
Са дијаграма се види да се загревањем кристал преводи у течно стање, али и да се кристал може истопити повећањем притиска.
Криве су веома стрме што значи да се тачка топљења веома споро мења са променом притиска.
Фазни дијаграм прелаза кристал-гас:
Тачке на кривој представљају стања у којима егзистирају обе фазе. Изнад криве су стања кристала, а испод стања гаса.
При порасту температуре кристал прелази у гасно стање, док са повећањем притиска супстанца прелази из гасовитог у кристално стање.
Тројна тачка
Под одређеним условима ( на одређеној температури и под одређеним притиском) сва три агрегатна стања могу да постоје заједно. Том стању на графику зависности притиска од температуре одговара тачка пресека кривих линија које представљају двофазна стања.
Тројна тачка представља стање у којем истовремено постоје и кристал и течна и гасовита фаза. Само мала промена неког од параметара изазива прелаз у неко агрегатно стање.
Тројна тачка воде одређена је параметрима: 
и 
.
Критична тачка је она тачка на кривој испаравања и кондензације фазног дијаграма у којој су густина течности и засићене паре једнаке и између те две фазе нема никаквих разлика.
| Фазни прелази | Молекулске силе и агрегатна стања |