Промена унутрашње енергије при фазним прелазима
Сваки прелазак супстанце из једног у друго агрегатно стање праћен је променом унутрашње енергије. Значи, при свим фазним прелазима супстанца прима или предаје одговарајућу топлоту.
Течно стање има већу унутрашњу енергију у односу на унутрашњу енергију у чврстом (кристалном) стању, а мању унутрашњу енергију у односу на унутрашњу енергију у гасовитом стању.
У процесима испаравања и топљења супстанца апсорбује (прима) топлоту. При очвршћавању и кондензовању топлота се ослобађа.
У процесима топљења и кључања супстанција апсорбује топлоту, али се температура супстанције не мења.
Количина топлоте потребна за претварање јединичне масе (1kg) супстанце из једног у друго агрегатно стање на температури фазног преласка и нормалном притиску назива се специфична топлота фазног прелаза.
– количина топлоте
– специфична топлота фазног прелаза (на пример: специфична топлота очвршћавања, специфична топлота топљења, …)
– маса тела
Специфична топлота фазног прелаза зависи од врсте супстанце и врсзе фазног прелаза.
За једну исту супстанцу исте су бројне вредности специфичних топлота испаравања и кондензовања, односно топљења и очвршћавања.
Једначина топлотног баланса
Према закону одржања енергије укупна количина топлоте која се апсорбује у свим процесима (
), једнака је укупној количини топлоте која се ослободи у свим процесима(
):
| Топљење и очвршћавање | Дијаграми прелаза |