Процеси у којима гас не размењује топлоту са околином називају се адијабатски процеси.
Значи:
Постоје два начина да испунимо постављени услов.
Очигледно је да је најбоља комбинација ова два метода. У реалним условима врло је тешко остварити адијабатски процес, јер је немогуће потпуно изоловати гас од околне средине. Међутим, што је мања количина топлоте коју гас прими од околне средине, или њој преда, то је посматрани процес ближи адијабатском.
Ако се у гасу дешава неки адијабатски процес, тада би и за овај гас морао да важи први принцип термодинамике:
Како је услов адијабатског процеса:
на основу:
При адијабатским процесима систем врши рад само на рачун своје унутрашње енергије:
За адијабатски процес важи Поасонова формула која подсећа на Бојл – Мариотов закон (изотермски процес). Поасонова формула гласи:
где је Поасонов број:
На графику приказана су, упоредо, два процеса: први је изотермско ширење гаса (горња линија), док је други његово адијабатско ширење ( доња линија).
Објашњење је следеће: при изотермском ширењу гаса постоји само један разлог за смањење притиска, а то је управо повећање запремине. Међутим, при адијабатском ширењу постоје два узрока за смањење притиска: један је повећање запремине, док је други смањење температуре – јер се при брзом адијабатском ширењу гас хлади.
Једначина – веза температура-запремина гаса:
Једначина – веза температура-притисак гаса:
Додатак:
Топлотни капацитети гасова | Повратни и неповратни процеси |