Одбијање светлости
Геометријска оптика се заснива на четири емпиријска закона:
- У оптички хомогеној средини светлост се простире праволинијски
- Закон независности простирања светлости (светлосни зраци узајамно не делују, простиру се независно један од другог, нема међусобног ометања)
- Закон одбијања светлости
- Закон преламања светлости
Када светлост наиђе на неку препреку односно на граничну површину између две средине, могу настати три случаја:
- светлост се одбија од граничне површине
- светлост прелази у другу средину
- друга средина упија светлост
Одбијање светлости:
– упадни угао
– одбојни (одбијени) угао
=
Закон одбијања светлости:
- упадни угао једнак одбојном углу
- упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни
Врсте одбијања:
- огледалско ( углачана равна површина)
- дифузно (површина није равна) – зраци се одбијају-расипају у различитим правцима
Равно огледало – свака углачана равна површина која одбија највећи део упадних зракова.
Кроз непровидну подлогу огледала светлосни зраци не могу да прођу, а ипак изгледа као да се наш лик налази иза огледала.
Лик настаје у пресеку продужетака зракова. Удаљеност лика од огледала једнака је удаљености предмета. Лик и предмет су симетрични и једнаки по величини. Лик је нестваран – имагинаран.
Додатак:
| Увод | Прелaмање светлости |