Око

Грађа ока:

На предњој страни се налази рожњача која је испупчена и провидна. Иза рожњаче је предња комора, испуњена течношћу (очна водица) индекса преламања 1,33.

Дужица (ирис) одређује боју ока, у њеној средини је зеница. Отвор зенице се рефлексно мења (независно од наше воље) према јачини светлости и чува унутрашње делове ока од прекомерне светлости. Пречник отвора зенице се мења од 2 до 8mm

Очно сочиво је састављено од слојева (као код главице црног лука). Индекс преламања очног сочива није свуда исти, по ободу је најмањи а у средини већи. Оптички систем ока може се сматрати као двоструко испупчено сабирно сочиво.

Стакласто тело (задња комора) индекса преламања 1.33, обложена је мрежњачом. На мрежњачи се налазе осетљиве ћелије – чепићи и штапићи. У правцу оптичке осе очног сочива налази се жута мрља, на којој се образују ликови предмета који се посматрају. На жутој мрљи се налази највећа концентрација чепића и штапића. Чепићи и штапићи реагују на светлост, а преко преко очног нерва спојени су са центром вида у мозгу, у коме се ствара осећај вида. Штапићи реагују при малој, а чепићи при великој осветљености.

Ако се растојање посматраног предмета промени, на мрежњачи се опет добија јасан лик. То се постиже дејством очних мишића који мењају полупречник очног сочива, а тиме и његову жижну даљину. Када се предмет приближава, очно сочиво постаје испупченије (више прелама светлост) а када се удаљава мање је испупчено (мање прелама светлост). Ова особина око назива се акомодација.

Кратковидост

Оптичка јачина очног сочива је већа него код нормалног ока. Зраци светлости који потичу од удаљених предмета секу се испред жуте мрље. Због тога кратковиди људи не виде јасно предмете који су удаљени.