Транзистор (transfer resistor – преносна отпорност) је електронски уређај састављен од три полупроводничка елемента, спојених у поретку p-n-p или n-p-n. Транзистор је уствари полупроводничка триода, која се састоји од три плочице. При чему је средња плочица најтања. Транзистори се користе за појачавање електричне струје и напона.
Први транзистор су направили Вилијам Шокли, Џон Бардин и Валтер Бретејн (објављено 22. децембра 1947. године) у Беловим лабораторијама. Шокли, Бардин и Бретејн су добили Нобелову награду за свој изум “за њихова истраживања полупроводника и откриће транзисторског ефекта“.
Називи полупроводничких плочица од којих се састоји транзистор:
Емиторски спој је директно поларисан, а колекторски инверзно.
У p-n-p транзистору главни носиоци електричне струје су шупљине. Када се укључе кола емитера и колектора, шупљине из емитера крену ка бази. У њој се не рекомбинују са слободним електронима, јер је база танка. Због тога кроз базу шупљине прођу за релативно кратко време. На овај начин, шупљине прелазе у колектор, где се неутралишу на негативном електричном прикључку колектора, условљавајући на тај начин долазак електрона из батерије. Ови електрони чине струју колектора, а мали број електрона који се рекомбиновао са шупљинама у бази – струју базе.
Због одласка шупљина из емитера у p-плочици емитора јавља се вишак електрона, који се крећу ка позитивном прикључку батерије, где се неутралишу.
Принцип рада n-p-n транзистора је сличан раду транзистора p-n-p типа.
У n-p-n транзистору главни носиоци електричне струје су електрони. Када се укључе кола емитера и колектора, електрони из емитора крену ка бази. Рекомбинација електрона и шупљина у бази је врло мала, тако да скоро сви електрони доспевају до колектора. Тако да је струја у колектору приближно једнака струји емитера.
Степен појачања дефинише се избором отпорника.
Предност транзистора у односу на електронску триоду су:
Додатак:
Полупроводничке диоде | Фотоотпорник |