Физика

за сваког по нешто

Физичке величине

Преузми Word документ

За описивање особина тела и појава у физици користе се физичке величине.

– развој јединица мере: пример дужина: лакат, хват

– различите јединице за исте физичке величине – отежава упоређивање резултата мерења и споразумевање међу људима

– Енглеска: инч -дужина три зрна јечма; јард – растојање од врха носа краља Хенрија до врха најдужег прста његове испружене руке.

1791. година – Француска народна скупштина – метар

1799. година – у Француској уведен метарски систем

1873. година – у Србији

1875. година – међународни уговор Метарска конвенција

1960. година – проглашен Међународни систем јединица

Физичке величине могу да се мере.

Када се физичка величина мери она се упоређује са познатом величином, исте врсте, која је усвојена за њено мерење. Та позната величина је мерна јединица.

Мерењем се сазнаје колико је пута мерена физичка величина већа или мања од усвојене јединице.

Мерењем се добија бројна вредност величине.

Поред бројне вредности мора да се напише и одговарајућа мерна јединица, јер ако се зна само бројну вредност није позната стварна вредност измерене физичке величине.

a=6m

a – ознака за физичку величину

6 – бројна вредност

m – метар (мерна јединица за дужину)

Да би могла лакше да се врши размене знања и података у целом свету се користи Међународни систем јединица ( SI систем), који садржи 7 основних величина и њихове јединице (XIII Генерална конференција за тегове и мере, одржана 1971. године у Паризу).

Физичке величинеОзнака физичке величинеОсновна јединица за мерењеОзнака јединице
Дужина
l
метар
m
Маса
m
килограм
kg
Време
t
секунда
s
Температура
T
келвин
K
Јачина електричне струје
I
ампер
A
Јачина светлости
J
кандела
cd
Количина супстанце
n
мол
mol

Све остале величине и јединице дефинисане су помоћу основних, а називају се изведене физичке величине.

пример:

  • на основу дужине – површина и запремина
  • брзина \frac{m}{s}– на основу дужине и времена
  • сила – 1N=1kg\frac{m}{s^{2}}

Користе се и неке вансистемске јединице: за време – минут, сат, дан, година; за масу – тона; за температуру – степени Целзијуса.

Физиче величине могу бити скаларне и векторске.

Скаларне физичке величине – физичке величине које су потпуно одређене својом бројном вредношћу са одговарајућом јединицом

Векторске физичке величине – физичке величине које су одређене бројном вредношћу (са одговарајућом мерном јединицом), правцем и смером.

Физичке величине су међусобно повезане физичким законима. Физички закони се најчешће изражавају у математичком облику помоћу одговарајућих формула.

Постоје физички закони који се односе на мањи скуп појава или важе у ограниченим условима, а постоје и закони који су универзални и важе за све појаве у природи.

Додатак: Префикси

Префикс Ознака Вредност
1024 јота Y 1 000 000 000 000 000 000 000 000
1021 зета Z 1 000 000 000 000 000 000 000
1018 екса E 1 000 000 000 000 000 000
1015 пета P 1 000 000 000 000 000
1012 тера T 1 000 000 000 000
109 гига G 1 000 000 000
106 мега M 1 000 000
103 кило k 1 000
102 хекто h 100
101 дека da 10
100 1
10-1 деци d 0,1
10-2 центи c 0,01
10-3 мили m 0,00 1
10-6 микро µ 0,00 000 1
10-9 нано n 0,00 000 000 1
10-12 пико p 0,00 000 000 000 1
10-15 фемто f 0,00 000 000 000 000 1
10-18 ато a 0,00 000 000 000 000 000 1
10-21 зепто z 0,00 000 000 000 000 000 000 1
10-24 јокто y 0,00 000 000 000 000 000 000 000 1

Додатак:

 Предмет, методе и задаци физике Вектори и операције са векторима