Физика

за сваког по нешто

Светлост – основни појмови

Презентација

Презентација swf

Светлост – један облик енергије, који емитује извор светлости у виду светлосних зракова.

Тела која емитују светлост називају се светлосни извори.

Светлосни извори могу бити:

  • природни (Сунце, звезде, инсекти-свитац)
  • вештачки (електричне сијалице, пламен свеће)

Светлосни извори могу бити:

  • термички (топлотни) – Сунце, усијани метали
  • хладни – свитац, неонске цеви, живине сијалице

Термички светлосни извори:

  • црвено усијање (5000Ц)
  • жуто усијање
  • бело усијање (изнад 15000Ц)

Пример:

  • температура влакна сијалице – 30000Ц
  • температура површине Сунца – 60000Ц

Сијалице претварају електричну енергију у светлосну. Светлост поседује енергију.

 

Светлосни извори осветљавају тела у околини и омогућавају да она буду видљива.

Значи, виде се тела који директно емитују светлост, и она тела која одбијају светлост.

  • Месец – не емитује светлост, али се од њега одбија Сунчева светлост

 

 

Тела се различито понашају када на њих пада светлост.

  • непровидна тела – одбијају или упијају светлост
  • провидна тела – светлост пролази кроз њих

Од светлосног извора светлост се простире на све стране. Простирање светлости може да се усмери само на једну страну.

  • пример: батеријска лампа, фар код аутомобила, светионик

На светлост значајно утиче средина кроз коју се она простире. Светлост се кроз хомогену средину простире праволинијски.

Светлост се простире и кроз вакуум.

 

Да би се лакше проучавало простирање светлости, путања светлости се приказује светлосним зраком.

Сасвим узан сноп светлости представља светлосни зрак. Светлосни зрак се црта као линија са стрелицом која позначава смер простирања светлости.

Скуп светлосних зрака чини сноп светлости.

 

Доказ праволинијског простирања светлости:

svetlost 6

svetlost 7

Тачкаст извор светлости:

  • извор много мањи од предмета који осветљава;
  • извор много удаљен од предмета који осветљава (пример: звезде су за нас тачкасти извори светлости – немају мале димензије, али се налазе на великој удаљености)

 

Због праволинијског простирања светлости на заклону иза осветљених, непровидних предмета се јавља сенка,

senka 1

ако је извор малих димензија (тачкаст) или сенка и полусенка ако извор није тачкаст.

senka 2

Сенка и полусенка су последице праволинијског простирања светлости.

 

Помрачење Месеца

pomracenje 2

  • Месец улази у Земљину сенку
  •  Сунце, Земља и Месец се налазе на истом правцу

 

Помрачење Сунца

pomracenje 1

  • Настаје када се на правој линији нађу Сунце – Месец – Земља
  • Земља уђе у Месечеву сенку
  •  Месечева сенка је мања од Земље – помрачење може да се посматра само са неких делова Земље

 


 


Додатак:

 

Одбијање светлости