За описивање особина тела или појава у физици користе се физичке величине.
Пример: дужина учионице, висина ученика, време, брзина аутомобила, температура итд.
Физичке величине могу да се мере.
Када се физичка величина мери она се упоређује са познатом величином, исте врсте, која је усвојена за њено мерење. Та позната величина је мерна јединица.
Мерењем се сазнаје колико је пута мерена физичка величина већа или мања од усвојене јединице.
Мерењем се добија бројна вредност величине.
Поред бројне вредности мора да се напише и одговарајућа мерна јединица, јер ако се зна само бројнa вредност није позната стварна вредност измерене физичке величине.
пример: дужина учионице
a = 6 m
а – ознака за физичку величину
6 – бројна вредност
m – метар (мерна јединица за дужину)
Ради лакше размене знања и података користи се Међународни систем јединица ( SI систем), који садржи 7 основних величина и њихове јединице.
Основне физичке величине и мерне јединице:
| Физичке величине | Ознака физичке величине | Основна јединица за мерење | Ознака јединице |
|---|---|---|---|
| Дужина | метар | ||
| Маса | килограм | ||
| Време | секунда | ||
| Температура | келвин | ||
| Јачина електричне струје | ампер | ||
| Јачина светлости | кандела | ||
| Количина супстанце | мол |
Све остале величине и јединице дефинисане су помоћу основних, а називају се изведене физичке величине.
пример:
– на основу дужине – површина и запремина
– брзина – на основу дужине и времена
Додатак:
| Мерење дужине и одређивање површине |