Атмосферски притисак

Земља је окружена ваздушним омотачем који се зове атмосфера (дебљина око 200 км).

Притисак којим ваздушни омотач делује на Земљину површину и сва тела на њој назива се атмосферски притисак.

Вредност атмосферског притиска први одредио италијански физичар Торичели.

Торичелијев оглед:

Ако се израчуна хидростатички притисак живиног стуба у Торичелијевој цеви истовремено се тиме одређује и величина атмосферског притиска.

Израчунавање атмосферског притиска:

$p_{a}=\rho G h$

$\rho=13600\frac{kg}{m^{3}}$ – густина живе

$h=0,76m$ – висина стуба живе

$G=9,81\frac{N}{kg}$ – јачина гравитационог поља (географска ширина 45⁰ и на нивоу мора)

$p_{a}=101396Pa$

Мерења су показала да се атмосферски притисак мења са променом висине и због временских прилика.

За мерење атмосферског притиска користи се и јединица бар:

1 bar = 100 000 Pa

Нормални атмосферски притисак код нас износи: 1,014bar односно 1014 mbar.

Притисак атмосфере је велики.

Немац Ото Герике је 1654. године уверљиво приказао дејство атмосферског притиска помоћу металних полулопти.

Рубови полулопти су углачани, а затим полулопте прислоњене једна уз другу.

Када је кроз отвор са славином извукао ваздух на обе полулопте је споља је деловала толика сила да их ни 6 пара коња није могло раставити.

За мерење атмосферског притиска користе се барометри.

Врсте барометара:

Примена – на основу промене атмосферског притиска:

ваздух влажан – притисак опада – киша, наоблачење, лети хладније, зими топлије

ваздух сув – притисак расте – суво и ведро време, лети топло, зими хладно

За мерење притиска у затвореним гасовима и притиска на различитим дубинама испод површине течности користе се манометри.

Додатак:

Физика