Тело које мирује никад се неће само од себе покренути.
Да би се зауставио аутомобил који се креће брзо, треба снажно притиснути кочницу.
Када се нагло извуче папир новчић упада у чашу.
Свака промена на телима и у природи уопште последица је међусобног деловања између тела, односно последица деловања неке силе. То важи и за механичко кретање тела. Без неког узрока, без утицаја других тела, не може доћи ни до промене правца кретања, ни до промене брзине кретања.
Тело мења свој положај, облик, започиње кретање, мења правац кретања и слично услед дејства другог тела.
Тело мења свој положај, облик, започиње кретање, мења правац кретања и слично због дејства другог тела. Често се друго тело, од кога потиче дејство, и не помиње већ каже се да је на посматрано тело деловала сила.
Сила је мера узајамног деловања тела.
Сила је одређена јачином, правцем, смером и нападном тачком.
Сила се означава великим словом латинице F ( од латинске речи fortis – сила ).
Јединица за мерење силе је Њутн, означава се великим словом латинице N.
милињутн 1mN=0,001N 1N=1000N
килоњутн 1kN=1000N 1N=0,001kN
Сила којом тело, због Земљине теже, делује на хоризонталну подлогу на којој се налази или затеже конац о који је обешено, назива се тежина тела.
Тежина се означава словом Q.
Јединица за тежину је Њутн, означава се великим словом латинице N.
Маса је једна од основних карактеристика физичких тела (материје). Свако тело има неку масу. Маса је стална – непроменљива величина (осим када се тело креће великим брзинама блиским брзини светлости).
Ознака за масу је мало слово m.
Јединица за мерење масе у SI систему је килограм – kg.
мања јединица – грам (g) 1kg=1000g
већа јединица – тона (t) 1t=1000kg
разлика – маса свуда иста тежина није (Земља, Месец)
веза – тело веће масе има већу тежину (пример кофа у руци – пуна односно празна – више затеже пуна)
примери:
Аристотел – тело се не креће без дејства силе
Галилеј – почетком 17. века
Појаву да сва тела остају у стању мировања или једноликог праволинијског кретања ако на њих не делује сила назвао инерција.
Ову појаву касније проучавао Њутн и формулисао закон инерције или I Њутнов закон:
Свако тело задржава стање мировања или равномерног праволинијског кретања, све док га нека сила не принуди да то стање промени.
инертност – инерција
– инертност зависи од масе тела
Тело веће масе се теже покреће са места и теже зауставља него тело мање масе. Тела веће масе су тромија (инертнија).
Маса тела је мера инертности тела.
– инерција – односи се мировање или кретање тела без обзира на вредност масе
Инертност – особина тела ( тело са већом масом спорије прихвата промену кретања)
Инерција – појава ( испољава се у одржавању стања мировања или равномерног праволинијског кретања)
Равномерно праволинијско кретање | Сила као узрок промене брзине тела. Појам убрзања |