Приликом кретања наелектрисаних честица кроз проводник, долази до њиховог међусобног сударања, а сударају се и са јонима кристалне решетке. Ово деловање смањује брзину усмереног кретања наелектрисаних честица, што утиче на јачину електричне струје у проводнику.
То значи да наелектрисане честице наилазе на отпор – електрични отпор при кретању кроз проводник.
На основу експеримената дошло се до закључка да електрична отпорност проводника зависи од дужине проводника, површине попречног пресека проводника и материјала (супстанце) од које је проводник направљен.
Електрична отпорност означава се словом R (resistant-отпор).
R – електрична отпорност
– специфична отпорност
– дужина проводника (метар m)
S – површина попречног пресека проводника (метар квадратни m2)
Електрична отпорност проводника сразмерана је његовој специфичној отпорности и дужини, а обрнуто сразмеран површини попречног пресека.
Мерна јединица за електричну отпорност је ом ().
Јединица за специфичну отпорност:
– омметар
Специфична отпорност је електрична отпорност проводника дужине 1m и попречног пресека 1m2 на температури од 200C.
Често је у пракси потребно мењати јачину електричне струје. Најједноставније је то урадити променом отпорности. Променом отпорности у електричном колу мења се и јачина електричне струје која протиче кроз њега.
Уређаји помоћу којих може да се мења електрична отпорност, а тиме и електрична струја у колу називају се отпорници.
Отпорници се израђују од материјала са великом специфичном отпорношћу.
Врсте отпорника:
Мерење електричне струје и напона | Омов закон |