Акустика је област физике која се бави изучавањем настајања звука, његових основних својстава и закона као и практичне примене.
Неке осцилације могу изазвати појаве које се опажају чулом слуха. То су звучне појаве.
Тело које својим осциловањем производи звук зове се звучни извор. Звучни извор може бити свако тело (чврсто, течно, гасовито) које осцилује са фреквенцијом у интервалу чујности.
Од звучног извора осцилације се преносе на околне честице. Честице осцилују тако да настаје њихово наизменично згушњавање и разређивање – звучни талас. Звучни талас у уху изазива осциловање бубне опне, што ствара осећај чујности звука.
Звучни таласи:
Звук се не простире кроз вакуум.
Слушамо разноврсне звукове – међу њима се разликују тонови и шумови.
Тон је звук тачно одређене фреквенције.
пример: певање, звукови затегнутих струна
Шум је звук који је резултат веома сложеног непрекидног осциловања.
пример: рад мотора, експлозије, шкрипање гребање
Карактеристике звука:
Висина тона – број осцилација у секунди.
Јачина – веће амплитуде осциловања звучног извора звук се јаче чује.
Систем помоћу кога се појачава јачина звука назива се резонатор.
пример – гитара
Брзина простирања звука зависи од особина средине кроз коју се звук простире и од њене температуре.
Брзина простирања звука:
Брзина звука је већа у чврстим телима и течностима него у ваздуху, јер су у њим молекули који преносе осцилловање, ближи и зато се осцилације брже преносе.
пример – долазак воза у станицу -прислонити уво на шине (раније се чује)
Ултразвук је звук са фреквенцијама већим од 20000Hz.
Ултразвучни таласи имају знатно већу енергију од звучних.
Користе се:
Додатак:
Таласно кретање | Осцилаторно кретање |