Оптичка сочива су провидна тела са две сферне граничне површине или једном сферном и једном равном површином.
Врсте сочива:
Сваки део сочива се понаша као оптичка призма, а централни део као оптичка плоча.
Код сабирних сочива преломљени зраци се секу у једној тачки која се назива жижа сочива.
Свако сабирно сочиво има две жиже и то по једну са сваке стране сочива. Обе жиже су једнако удаљене од центра сочива.
Елементи сабирних сочива:
Код расипних сочива продужеци преломљених зракова се секу у једној тачки – имагинарна жижа расипног сочива.
Свако расипно сочиво има две имагинарне жиже.
Елементи расипних сочива:
За конструкцију ликова могу да се користе следећи карактеристични зраци:
1 – зрак паралелан са главном оптичком осом сочива након преламања пролази кроз жижу
2 – зрак који пролази кроз жижу након преламања је паралелан са главном оптичком осом
3 – зрак који пролази кроз оптички центар сочива не прелама се
Пример 1 – предмет се налази далеко од сочива (растојање предмета је веће од двоструке жижне даљине p>2f)
лик:
Пример 2 – предмет се налази на растојању које је једнако двострукој жижној даљини (p=2f)
лик:
Пример 3 – предмет се налази испред жиже (p>f)
лик:
Пример 4 – предмет се налази у жижи сочива (p=f)
Пример 5 – предмет се налази између жиже и сочива (p<f)
лик:
Код расипних сочива лик се увек образује на оној страни на којој се налази и предмет.
лик је увек:
Једначина сочива
– удаљеност предмета од сочива
– удаљеност лика од сочива
– жижна даљина
расипно сочиво:
Увећање сочива:
– висина лика
– висина предмета
Оптичка јачина сочива
слабије – тање – жижа удаљенија
јаче – дебље – жижа ближе
Мерна јединица
диоптрија
D>0 сабирна; D<0 расипна
Додатак:
Преламање светлости кроз призму и плочу | Оптички инструмети |