Земља привлачи сва тела која се налазе на њој или у њеној околини. Сила којом Земља привлачи сва тела назива се сила Земљине теже.
Сила Земљине теже се означава словима Fg.
Интензитет силе Земљине теже једнак је производу масе тела и убрзању које тело добија при слободном паду.
Ако се тело масе m налази на висини h изнад површине Земље, Земља на њега делује привлачном силом (Толиком силом и тело привлачи Земљу али не може да је помери због њене огромне масе):
m – маса тела
M – маса Земље
R – полупречник Земље
h – висина на којој се налази тело (удаљеност од Земљине површине)
g – гравитациона константа
Ако се тело налази на површини Земље или на висини која је много мања од полупречника Земље :
Напомена:
Ова формула није сасвим тачна. Земља није идеална хомогена лопта, па у разним положајима на њеној површини на исто тело не делује иста гравитациона сила – сила је јача на нивоу мора него на високој планини, различите су вредности на екватору и на полу, јача је у близини неког налазишта неке тешке руде… Разлике су потврђене мерењима, али су довољно мале да их обично занемарујемо.
Такође, Земљина тежа и сила гравитације, строго посматрано, нису једно исто. Земља ротира око своје осе, па на сва тела делује и одговарајућа центрифугална сила (и она има утицај на падање тела.
Посматрано из обртног референтног система, повезаног за Земљу сила теже је резултанта гравитационе и центрифугалне силе које делују на тело:
Интензитет те силе највећи је на полу (интензитет центрифугалне силе је једнак нули), а најмањи на екватору (центрифугална сила је најјача и делује у истом правцу али у супротоном смеру од гравитационе силе).
Пошто је центрифугална сила занемарљива у односу на гравитациону, под силом Земљине теже може приближно да се сматра гравитациона сила којом Земља привлачи тела.
Убрзање слободног пада:
Закључак: – убрзање слободног пада не зависи од масе тела
Њутнов закон гравитације | Тежина тела |