Трење
Трење се јавља на додирним површинама између тела. Супротставља се померању и кретању тела по површини другог тела (успорава односно зауставља тело).
Сила трења је физичка величина којом се описује трење. Сила трења увек делује у супротном смер од смера кретања тела. Супротставља се кретању – успорава односно зауставља тело.
График зависности силе трења која се јавља као последица хоризонталне силе која делује на тело.
– статичко трење
– динамичко трење
Након неке граничне вредности 
тело се покреће. Сила трења након тога постаје динамичка сила трења, а њена вредност је нешто мања од статичке силе трења 
.
Трење може бити:
- трење мировања
- трење клизања – једно тело клизи односно превлачи се по другом
- трење котрљања – тело се котрља по површини другог тела
Сила трења зависи:
- од величине силе којом тело делује нормално на подлогу
- од особина тела чије се површине додирују
Сила трења не зависи од величине додирне површине.
Када се тело креће по хоризонталној подлози нормална сила је једнака тежини тела.
Сила трења клизања сразмерна је сили која делује нормално на подлогу.
Коефицијент трења се означава се грчким словом 
(ми).
Коефицијент трења зависи од особине оба тела чије се површине додирују и од степена углачаности њихових додирних површина.
При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом котрљања само додирују.
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања
Постојање трења може да се објасни задирањем неравнина једног тела у неравнине другог тела. Што је површина храпавија, коефицијент трења има већу вредност, тј. сила трења је већа. Међутим, када су површине два тела идеално глатке (пример: две стаклене плоче), врло је тешко померати једно тело преко другог. У овом случају молекули једног тела су толику близу молекулима другог тела да између њих делују јаке привлачне (међумолекулске) силе – тела се “залепе“ једно за друго.
Додатак:
| Њутнови закони механике | Центрипетална сила |