Физика

за сваког по нешто

Предмет, методе и задаци физике

Преузми Word документ

Природу чини све оно што нас окружује, укључујући и нас. У природи се стално нешто дешава, та дешавања називају се природне појаве.

Од давнина човек посматра појаве око себе и покушава да их објасни. На основу тог посматрања људско знање о природи се богатило и проширивало. Тако је настала једна од најстаријих наука о природи – ФИЗИКА.

Назив физика потиче од грчке речи физис (грчки φύσις, phisis: природа) што значи природа.

Физика је своје почетке имала још у античкој Грчкој у оквиру природне филозофије. Проширивањем сазнања током времена дошло је до издвајања посебних природних наука (физика, астрономија, хемија, биологија…).

Физика у облику у којем је данас изучавамо, почиње да се развија у XVI и XVII.

Сматра се да се физика издвојила из природне филозофије и постала посебна природна наука појавом италијанског научника Галилеа Галилеја (1564-1642). Галилео Галилеј је први увео експеримент у изучавање природних наука.

Значајан допринос развоју физике дао је и Исак Њутн (1643-1727). Он је први формулисао природне законе – односно повезао физичке величине математичким релацијама.

Током XVII, XVIII и XIX века сазнања о природним појавама систематизована су у науци коју данас називамо класична физика. Крајем XIX века сматрало се да је физика потпуно разумела и објаснила природу. Чинило се да је у физици све решено. Све се савршено уклапало. На чистом небу физике била су само два облака – ултравиолетна катастрофа и Мајкелсон-Морлијев оглед. Али та два “облака“ су допринела да дође до великих промена у схватању и објашњавању појава, посебну у свету малих честица и појава које прате кретање брзинама приближним брзини светлости. Почињу да се развијају теорија релативности и квантна физика.

Материја је заједнички назив за све оно што чини природу. Природа је изграђена од материје.

Основна својства материје  су да се непрестано креће, да се не може уништити и ни из чега створити већ само прелази из једног облика у други.

у VI веку пре нове ере Хераклит – “Све тече све се мења“

Пример: кружење воде у природи – падање кише, топљење метала, сагоревање угља, муња

Два основна облика постојања материје су:

  • супстанција
  • физичко поље

У природи се сусрећу многобројна тела – пример из учионице: оловка свеска, клупа…. ; друге примере наводе ученици. Тела се разликују не само по облику и величини већ и према томе од чега су. Оно од чега се тело састоји назива се супстанција.

Пошто су од једне исте супстанције направљена многа тела, може да се закључи да у природи постоји већи број тела него суспстанција.

У природи често долази  до међусобног дејства тела. То дејство и промене које том приликом настају на телима називају се природне појаве.

За време међусобног дејства тела могу бити:

  • у непосредном додиру (удар лопте у прозор)
  • на мањем растојању (привлачење магнета, електрицитет)
  • на велики растојањима (Земља-Месец, Земља-Сунце)

Ако тела за време међусобног дејства нису у непосредном додиру, онда се дејство остварује помоћу физичког поља.

пример: физичка поља: магнетно поље, гравитационо поље, електрично поље

Закључак:

Супстанција је оно од чега су састављена тела, а физичко поље се налази око сваког тела.

Физика као наука проучава основне особине материје, њену грађу, као и промене облика у којима материја може да се јави.

Проучавање природе, природних појава и закона врши се посматрањем и извођењем огледа и експеримената. Први корак у проучавању неке природне појаве је посматрање те појаве у природним околностима. Међутим процеси у природи су повезани и утичу једни на друге, па се посматрањем могу донети и погрешни закључци. Зато се појава посматра у посебним и контролисаним условима .

Да би се потпуније објасниле природне појаве потребно је изводити експерименте. Експеримент је вештачки изазвана природна појава са циљем да се детаљније проучи. Значи, експеримент је поступак проучавања природних појава у посебно припремљеним и контролисаним условима. Експеримент може да се понавља више пута уз промену услова у којима се појава одвија.

ФИЗИКА – ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА НАУКА

Резултати експеримената се анализирају, повезују са другим подацима, објашњавају се помоћу постојећих закона или се ствара нова теорија или физички закон, па за физику може да се каже да је теоријска наука.

ФИЗИКА – ТЕОРИЈСКА НАУКА

Физика је природна, експериментална и теоријска наука.

Теорија и експеримент су подједнако важни и морају бити сагласни – оно што експеримент покаже теорија мора да објасни, али и оно што теорија тврди мора бити проверено експериментима.

При описивању нових и неистражених физичких појава, предлажу се неке претпоставке и праве теоријски модели. Ако између експеримента и теорије постоји нека несагласност, теорија се допуњава, мења или потпуно одбацује и замењује новом теоријом.

Задатак физике је да проучава природу и природне појаве и да открива правила (законитости) по којима се оне дешавају.

Проучити једну појаву значи испитати све услове њеног постанка и начин на који се она догађа, утврдити величине од којих она зависи и одредити како су те величине повезане.

Вектори и операције са векторима Физичке величине