Супстанце се у природи јављају у три основна агрегатна стања: чврстом, течном и гасовитом. Свако од ових стања карактерише одређен распоред атома, односно молекула, што условљава њихове особине. Привлачне силе између честица (молекула, атома или јона) у чврстом телу су веома јаке. Честице не могу да се крећу, већ само осцилују око својих равнотежних положаја. Кинетичка енергија честица је веома мала. Код течности, за разлику од чврстих тела, честице немају строго одређен положај равнотеже, већ се крећу једна у односу на другу. Привлачне силе између молекула гаса су веома слабе, тако да су молекули гаса практично слободни и крећу се у простору на великом растојању један од другог.
Повећањем унутрашње енергије тела, може да се промени агрегатно стање. Промену агрегатних стања обично запажамо при промени температуре, мада битну улогу при томе има и притисак.
Прелазак супстанце из једног агрегатног стања у друго назива се фазни прелаз.
Фазне прелазе прати промена запремине, односно густине и притиска. У току фазних прелаза долази до апсорбовања или ослобађања одређене количине топлоте.
Прелазак супстанце из једне фазе у другу, при сталном притиску, врши се увек на одређеној температури. У току фазног прелаза температура се не мења.
Испаравање и кондензовање | Топљење и очвршћавање |