Сферна огледала – огледала чије су углачане површине криве.
Сферна огледала могу бити:
Елементи сферних огледала:
Издубљено огледало:
Сви зраци паралелни са главном оптичком осом после одбијања од огледала пролазе кроз жижу огледала – скупљају се.
За конструкцију лика користе се карактеристични зраци – зраци чији су правци после одбијања познати.
1 – зрак паралелан са главном оптичком осом огледала након одбијања пролази кроз жижу
2 – зрак који пролази кроз центар кривине враћа се након одбијања истим путем
3 – зрак који пролази кроз жижу након одбијања је паралелан са главном оптичком осом
Зависно од положаја предмета у односу на огледало, лик може бити реалан или имагинаран, увећан или умањен, усправан или изврнут.
За налажење лика није потребно користити сва три карактеристична зрака, већ само два. (За налажење лика довољно је да се користе два зрака).
Пример 1 – предмет се налази на већој удаљености од центра кривине
лик:
Пример 2 – предмет се налази у центру кривине
лик:
Пример 3 – предмет се налази жиже и центра кривине
лик:
Пример 4 – предмет се налази између жиже и темена огледала
лик:
Испупчено огледало:
Све што је наведено за издубљена важи и за испупчена.
Сви зраци паралелни са главном оптичком осом одбијају се као да долазе из жиже огледала.
Правила наведена приликом конструкције ликова код издубљених огледала важе и за испупчена.
лик:
Једначина сферних огледала
p – удаљеност предмета од огледала
l – удаљеност лика од огледала
f – жижна даљина
r – полупречник кривине
Слични троуглови:
за испупчена огледала:
Увећање огледала:
Ликови који се добијају помоћу сферних огледала могу да буду увећани, умањени и у специјалном случају једнаки по величини са предметом. Увећање сферних огледала се израчунава као количник величине лика и величине предмета односно као количник удаљености лика и удаљености предмета од огледала.
L – висина лика
P – висина предмета
Додатак:
Преламање светлости кроз плочу и призму | Сочива |