Нуклеарне силе
Пошто се у језгрима налазе протони на веома малим међусобним растојањима између њих делују веома јаке одбојне електричне силе. Пошто су нуклеони упркос томе у језгрима веома јако везани, између њих мора да делује нека јака привлачна сила. Та сила је првобитно названа нуклеарна сила. Особине ове нуклеарне силе се веома разликују од особина гравитационе и електромагнетне силе.
Поред јаке нуклеарне силе, у језгру владају и силе мањег интензитета такозване слабе нуклеарне силе (слаба интеракција) које се манифестују приликом распада неких елементарних честица.
| Интеракција (сила) | Релативни интензитет | Посредник
(преносилац) међуделовања |
Домет (m) |
| јака нуклеарна | 1038 |  мезон (глуон) |
10-15 |
| електромагнетна | 1036 | фотон | бесконачан |
| слаба нуклеарна | 1025 | W±, Z0 бозони | ~10-18 |
| гравитациона | 1 | гравитони
(нису још откривени) |
бесконачан |
Основна својства нуклеарне силе:
- најјаче силе у природи – много већег интензитета од осталих познатих сила у природи (подаци у табели)
- кратког домета – радијус деловања реда величине 10-15m, када се повећава растојање интензитет врло брзо опада, тако да се на растојањима реда величине 10-14m практично једнак нули; на мањим растојањима нуклеарна сила постаје одбојна и спречава нуклеоне у језгру да се споје у хомогену целину
- независне од наелектрисања – исте силе делују између два протона, као и између два неутрона, односно између протона и неутрона
- показују својство засићења – један нуклеон интерагује само са нуклеонима који га окружују; при повећању броја нуклеона у језгру, нуклеарна сила се не мења, па је густина свих језгара иста
- није централна – не може да се каже да је да делује дуж праве која спаја центре честица које интерагују (за разлику од електричне и гравитационе)
Нуклеарна сила је јединствена и значајно се разликује од свих до сада познатих сила у природи
| Дефект масе и енергија везе | Модели језгра |