Физика

за сваког по нешто

Маса и импулс

Преузми Word документ

Маса је једна од основних карактеристика физичких тела (материје). Свако тело има неку масу. Маса је стална – непроменљива величина (осим када се тело креће великим брзинама блиским брзини светлости).

Ознака за масу је мало слово m.

Јединица за мерење масе у SI систему је килограм – kg.

Маса је адитивна величина – маса неког тела једнака је збиру маса свих његових делова.

Тело веће масе се теже покреће са места и теже зауставља него тело мање масе (Пример: – пуна и празна колица). За тела веће масе може да се каже да су тромија (инертнија).

Маса тела је мера инертности тела.

Тело које мирује никад се неће само од себе покренути.

Да би се зауставио аутомобил који се креће брзо, треба снажно притиснути кочницу.

Свака промена на телима и у природи уопште последица је међусобног деловања између тела, односно последица деловања неке силе. То важи и за механичко кретање тела. Без неког узрока, без утицаја других тела, не може доћи ни до промене правца кретања, ни до промене брзине кретања.

Инерција је појава до које долази при наглој промени брзине (нагло кочење, нагло покретање). Тада свако тело тежи да задржи стање у коме је било.

примери:

  • бицикл се креће и кад не окрећемо педале
  • санке настављају да се крећу и кад престанемо да их гурамо
  • полазак и заустављање аутобуса, воза
  • санке са снега изађу на асфалт – шта се дешава
  • нагло укочити бицикл
  • бицикл и санке се заустављају због трења – када не би било трења тела се не би никад зауставила (осим ако на њих не делује нека сила)

Разлика:         инертност – инерција

 Инертност:

  • особина тела ( тело са већом масом спорије прихвата промену кретања)
  • зависи од масе тела

 Инерција

  • појава ( испољава се у одржавању стања мировања или равномерног праволинијског кретања)
  • не зависи од масе (односи се мировање или кретање тела без обзира на вредност масе)

Уочили смо да промена стања кретања тела не зависи само од брзине којом се креће тело, већ и од масе тела. Два тела која имају исте брзине и на која делује иста сила не морају на исти начин да промене брзину. Тела ће на исти начин променити своје брзине само ако су им исте масе. Да би се на одговарајући начин описало стање кретања тела, мора да се узме у обзир и податак о маси. Због тога се уводи физичка величина која је једнака производу брзине и масе и која се назива импулс (Њутн је увео физичку величину која карактерише динамичке особине тела и дао јој је назив количина кретања. Данас се за ту физичку величину чешће користи назив импулс тела.) Импулс се обележава малим словом p.

\overrightarrow{p}=m\overrightarrow{v}

Импулс је векторска величина – производ скалане физичке величине (маса) и векторске физичке величине (брзина). Правац и смер вектора импулса се поклапа са правцем и смером вектора брзине тела, а интензитет је једнак производу интензитета брзине и масе.

Мерна јединица за импулс:

\left [ p \right ]=\left [ m \right ]\left [ v \right ]=\frac{kgm}{s}    килограм пута метар у секунди


Додатак:

 Силе у механици Њутнови закони механике