Унутрашња енергија

Физика као наука проучава основне особине материје, њену грађу, као и промене облика у којима материја може да се јави.

У природи има много супстанција различитих својстава.

стакло – провидно и крто
челик – непровидан и еластичан
бакар – добар проводник
керамика – лош проводник

Од давних времена људи су покушавали да схвате каква је унутрашња структура супстанције.

грумен кухињске соли – разбити у ситне делове
кап воде – распршити у још ситније капљице
чини се да том ситњењу нема краја – није тако – до молекула

Најситнији делићи који још увек задржавају особине посматраног тела зову се молекули.

Молекули се састоје од још ситнијих делића – атома.

Демокрит – V век пре нове ере – све у природи се састоји од атома (атомос-недељив)

– данас се зна да није тако

Између молекула увек постоји празан простор – међумолекуларни простор. (различит за различите молекуле)

Молекули свих тела су у сталном, непрекидном кретању. У току кретања молекули се стално међусобно сударају. Кретање молекула је последица многобројних међусобних судара. Пошто се ово кретање врши у телима назива се унутрашње кретање, а одговарајућа енергија – унутрашња енергија.

Унутрашња енергија је збир кинетичке и потенцијалне енергије узајамног деловања свих молекула (атома и других честица) тела.

Топлотне појаве: