Магнетно поље сталних магнета и магнетно поље Земље

У околини места Магнезија (Мала Азија), неколико векова пре наше ере, пронађена је гвоздена руда – магнетит (Fe₃O₄) која има својство да привуче и да стално држи гвоздене предмете. Ова појава се назива магнетизам. Магнетна тела која се налазе у природи називају се природни магнети.

Поред природних праве се и вештачки магнети. Они се израђују од челика са додатком кобалта и никла. Вештачи магнети праве се најчешће у облик шипке, потковице или игле.

Врсте магнета:

природни (магнетит)
вештачки (гвожђе, хром, волфрам, кобалт, никл …)

Неодијумски магнети (NdFeB):

направљен од легуре неодијума, гвожђа и бора
100 000 пута јачи од магнетбог поља Земље
могу да држе 1000 пута већу масу од своје

Магнет је свако тело које има особину да привлачи гвоздене премете.

Магнет привлачи гвожђе и гвожђе привлачи магнет. Привлачење између гвожђа и магнета је узајамно.

Опиљци се највише групишу око крајева магнета – та места имају највише изражена магнетна својства – полови магнета.

Сваки магнет има два пола.

северни пол – означава се словом N (енглески North – север)
јужни пол – означава се словом S (енглески South – југ)

Истоимени магнетни полови два магнета се одбијају, а разноимени се привлаче.

Сваки комад раздељеног магнета је потпуни магнет, са северним и јужним полом.

Око магнета постоји магнетно поље.

Сила којом међусобно делују два магнета је сила којом магнетно поље једног магнета делује на други магнет. Магнетно поље је посредник.

Магнетно поље се приказује помоћу линија магнетног поља.

Линије магнетног поља полазе са северног ка јужном полу, да би се вратиле на северни пол кроз магнет.

електрично поље – отворене линије
магнетно поље – затворене линије

Зато се за магнетно поље каже да је вртложно (линије немају ни почетак ни крај).

Густина линија сразмерна је јачини магнетног поља.

Величина која карактерише магнетно поље у некој тачки назива се магнетна индукција.

Магнетна индукција се обележава словом B.

Јединица за магнетну индукцију је тесла (Т).

Говорећи о магнетима стално се помиње северни и јужни пол. Ови називи су дати на основу тога што се један крај магнета (када магнет може да ротира у хоризонталној равни) увек окреће ка северном (географском) полу Земље – северни пол магнета, а други ка јужном полу Земље – јужни пол магнета. Постављање магнета (магнетне игле) у правцу север-југ је последица деловања магнетног поља Земље која представља једна велики магнет.

Земља се понаша као један велики магнет.

Разноимени полови се привлаче а истоимени одбијају па се на географском северу налази јужни магнетни пол и обрнуто.